Najčešće greške prilikom pripreme fajlova za štampu

Priprema fajla za štampu (prepress) često deluje kao sitnica. Međutim, upravo tu nastaje većina problema koji kasnije “pojedu” i vreme i budžet. Ako se fajl ne pripremi pravilno, ni najbolja mašina ne može da ispravi greške, boje ispadnu drugačije, tekstovi budu presečeni, a ivice neravne.

U štampariji Pressia iz Beograda svaki fajl prolazi obaveznu proveru pre štampe. Ta faza nam omogućava da na vreme uočimo tehničke propuste, od pogrešnog kolor moda do nepostojećeg bleeda. Zato i kažemo da dobra priprema štedi više nego dobra reklama.

Ako sarađujete sa profesionalnom štamparijom u Beogradu, dobar deo posla već je urađen. Ali ako sami pripremate fajlove, važno je da znate šta su najčešće greške i kako ih izbeći. Hajde da krenemo redom.

Greška 1: Fajl u pogrešnom kolor modu

Najčešća i najskuplja greška je slanje fajla u RGB formatu. RGB (crvena–zelena–plava) je kolorni sistem za ekrane, dok mašine za štampu rade u CMYK sistemu (cijan, magenta, žuta, crna).

Na monitoru boje uvek izgledaju življe nego što ih štamparska boja može reprodukovati. Kada se RGB fajl odštampa bez konverzije, rezultat su izbledele nijanse, neujednačeni tonovi i nepredvidiv ishod.

Rešenje je jednostavno: uvek konvertujte fajl u CMYK pre slanja u štampariju. Ako ne znate kako, pogledajte vodič Kako pripremiti fajl za štampu na sajtu Pressia.rs.

U Pressiji fajlovi se automatski proveravaju pre same proizvodnje, ali pravilna konverzija od starta Vam štedi vreme i izbegava naknadne korekcije. Kod ofset štampe razlike u boji mogu biti još izraženije jer se svaka ploča priprema zasebno, pa pogrešan kolor mod utiče na ceo tiraž.

Greška 2: Loša rezolucija i kvalitet slika

Jedna od najčešćih i najvidljivijih grešaka u pripremi fajlova za štampu je niska rezolucija slika. Ono što na ekranu izgleda odlično, često se u štampi pretvori u mutan, zrnast prikaz. Razlog je jednostavan: ekran koristi piksele, a papir tačke boje.

Za kvalitetnu štampu, slike treba da imaju najmanje 300 dpi (tačaka po inču). Slike skinute sa interneta obično imaju 72 dpi i namenjene su samo za prikaz na monitoru. Kada se takva slika poveća na format kataloga ili postera, detalji nestanu, ivice postanu nejasne, a tekst na slici nečitak.

U profesionalnoj pripremi fajlova, kao što to radimo u Pressiji, uvek proveravamo rezoluciju i upozoravamo klijenta ako neka fotografija nije dovoljno kvalitetna za štampu. Ako koristite fotografije iz stock baza, uvek birajte verzije sa oznakom High Resolution.

Za digitalnu štampu ovo pravilo je jednako važno kao i kod ofseta, mašina može da odštampa samo onoliko detalja koliko ih fajl sadrži. Drugim rečima, ako slika nije oštra u fajlu, neće biti ni na papiru.

Najbolje rešenje je da slike pripremite u punoj veličini i da ih ne smanjujete pre slanja. Ako niste sigurni da li su pogodne za štampu, uvek ih možete poslati na proveru putem stranice Kontakt.

Greška 3: Neodgovarajuće margine, prepust (bleed) i sigurnosna zona

Ovo je greška koja se najčešće primeti tek kada bude kasno – kad se posao odštampa i iseče. Ako fajl nema ispravno postavljen bleed (prepust), ivice dizajna mogu završiti sa belim linijama, a tekst može biti presečen.

Bleed je dodatni prostor od 3 do 5 milimetara koji se ostavlja oko ivica dokumenta kako bi se obezbedilo da boja ili slika idu „do kraja papira“ i nakon sečenja. Bez bleeda, i najmanje odstupanje u mašini dovodi do vidljive razlike.

Pored bleeda, postoji i sigurnosna zona – unutrašnji prostor (obično 5 mm unutar ivice) u koji ne bi trebalo postavljati tekstove, logotipe i važne elemente. Na taj način, štampa i sečenje imaju prostor za toleranciju, a sadržaj ostaje bezbedan.

Na primer, u Adobe InDesignu bleed se podešava pri kreiranju dokumenta, dok u PDF eksportu mora biti čekiran parametar „Use Document Bleed Settings“.

U Pressiji svaki fajl se proverava pre štampe, ali pravilno postavljene margine i bleed štede vreme i sprečavaju dodatne korekcije. Ako radite ofset poslove, margine su još važnije jer se papir seče u velikim serijama i svaka greška postaje vidljiva.

Najsigurniji savet: ostavite prostora za disanje dizajnu. Ne stavljajte elemente „na ivicu“ osim ako to nije deo samog koncepta. Tako ćete biti sigurni da će materijal izgledati profesionalno, bez neplaniranih belih ivica ili presečenih logotipa.

Greška 4: Nepretvoreni fontovi i nerazumljivi formati fajla

Ova greška je podmukla jer se često ne primeti dok ne bude kasno. Sve izgleda u redu na Vašem ekranu, ali kad fajl stigne u štampariju – fontovi „pobegnu“, slova se pomere ili zamene nekim drugim znakovima.

Razlog je jednostavan: računar u štampariji možda nema isti font koji ste Vi koristili. Kada program ne pronađe font, on automatski zameni sličnim, što često dovodi do katastrofe u dizajnu.

Rešenje je da uvek pretvorite tekst u krive (outline) pre slanja fajla. Time se slova pretvaraju u vektorske oblike koji se ne mogu promeniti, pa izgled ostaje identičan bez obzira na računar ili softver.

Drugi čest problem su formati fajlova. Word, PowerPoint i slični programi nisu napravljeni za profesionalnu pripremu štampe. Takvi fajlovi gube raspored elemenata, slike, margine i boje. Pravi format za slanje u štampariju je PDF (Portable Document Format), sa uključenim fontovima i odgovarajućim podešavanjima za štampu.

Uvek je najbolje da pre izvoza uradite probni pregled – otvorite fajl na drugom računaru i proverite da li sve izgleda isto. Ako nije, greška je u formatu ili fontovima.

Kada se ovi detalji ispoštuju, štamparija može bez zastoja da pokrene posao, a rezultat će biti tačno onakav kakav ste videli na ekranu.

Greška 5: Neprovereni fajl i izostanak finalne kontrole

Ova greška deluje bezazleno, ali je uzrok najvećeg broja reklamacija. Kada se fajl pošalje bez pažljive provere, lako promaknu sitnice koje kasnije koštaju vremena i novca – pogrešan broj telefona, greška u ceni, loš kvalitet slike ili pogrešan logo.

Pre slanja fajla u štampariju, obavezno uradite finalnu kontrolu (proofing). Pregledajte svaki detalj – tekstove, slike, margine, boje i ortografiju. Uverite se da je sve u CMYK formatu i da su rezolucije odgovarajuće.

Preporučljivo je da fajl otvori neko ko nije učestvovao u njegovoj izradi. Svež par očiju najlakše primeti greške koje dizajner ili klijent više ne vide.

U profesionalnom procesu, kao što je to praksa u Pressiji, proof je obavezna faza. Klijent dobija probni otisak kako bi video tačno kako će materijal izgledati u štampi. Tek nakon odobrenja proofa, fajl ide u proizvodnju.

Jedan minut pažljive provere često vredi više od sata rada na korekcijama. Zato se uvek isplati da proverite dvaput – a štampate jednom.

Zaključak – kako izbeći sve ove greške

Greške u pripremi fajlova nisu znak nepažnje, već nedostatka iskustva. Dovoljno je da se ne ispoštuje jedno od osnovnih pravila – pogrešan kolor mod, niska rezolucija, zaboravljen bleed – i rezultat na papiru neće izgledati kao na ekranu.

Najsigurniji način da izbegnete sve ove situacije je da sarađujete sa štamparijom koja ima iskustvo i sistem kontrole fajlova pre štampe. U Pressiji svaki fajl prolazi tehničku proveru pre nego što uopšte stigne do mašine, upravo da bi se sprečile greške koje kasnije više ne mogu da se isprave.

Ako sami pripremate materijale, zapamtite sledeće: radite u CMYK-u, koristite slike od najmanje 300 dpi, postavite bleed i margine, pretvorite fontove u krive i proverite sve pre slanja.

Dobra priprema fajla nije samo tehnički zahtev – to je ulaganje u kvalitet, vreme i profesionalan utisak koji Vaša firma ostavlja na papiru.